Charolija
This user hasn't shared any biographical information
Homepage: http://www.nebeskidijamant.com
Posts by Charolija
Nebeski dijamant u vazdušnom tunelu – video
Apr 16th
U celom svetu postoji oko 40 vazdušnih tunela koji su u funkciji i još 10-tak koji su ili u izgradnji ili su prestali sa radom iz različitih razloga.
Imamo sreću da je naš drugar Saša Jojić Jokas, koji inače radi i živi na Novom Zelandu, u Queenstown – u, gde radi kao glavni instruktor i menadžer jedne od najvećih padobranskih organizacija NZone, jedan vazdušni tunel napravio i kod nas.
Jedan dobar tunel može da košta i preko milion dolara. Mogu biti otvorenog i zatvorenog tipa. Zatvoreni su obično i veći i bolji, ali zato i mnogo skuplji i za izgradnju, ali i za korisnike.
Vazdušni tunel se koristi za obuku padobranaca, kako osnovnu, tako i naprednu. Instruktor se nalazi pored osobe koja lebdi na vazdušnoj struji i koriguje njen položaj kako bi se za što kraće vreme navikla na uslove u kojima se izvodi slobodan pad.
Za učenje slobodnog pada je daleko isplativiji od skoka iz aviona, pošto letenje traje jedan minut u kontinuitetu, a tri minuta ukupno, što je isto kao i tri skoka sa visine od 3500 metara, a instruktor je uvek tu da pomogne u korigovanju eventualnih grešaka.
10. aprila, smo bili u vazdušnom tunelu u Novom Sadu i odlično smo se proveli. Neki od đaka su prvi put osetili lepotu “slobodnog pada”. Odlučili smo da od sada redovno posećujemo Novi Sad i ovaj vazdušni tunel. (izvor skydive Novi Sad)
Nebeski dijamant – Wind Tunnel from Ivana Momcilovic on Vimeo.
Najmlađi srpski padobranac
Apr 15th
Kada je Nikola skočio ovaj skok imao je samo 11. godina i u to vreme je postao najmlađi srpski padobranac. Njegovo vreme tek dolazi.
Nebeski dijamant – RW
Apr 15th
Jabucilov neki po redu rodjendan 
)) Ivan, Uki i Ivan i Ivan kao snimatelj…ni u jednom sportu nema više Ivana… možda samo u nekom ruskom sportu? ))))
Padobranstvo
Mar 11th
Ako je vožnja avionom letenje, onda je vožnja brodom plivanje!!!
Padobranstvo po meni nije ekstremni sport. Padobranstvo je sport u kome se može doživeti jedinstven osećaj slobode. Jeste sport, ali i nije samo sport. Postoje takmičenja, osvajaju se medalje i titule, ali padobranstvo se ne trenira. Padobranstvo se živi! Oseća se jednim posebnim delom bića i čovek postaje deo njega.
Ne može se puno stvari u životu uporediti sa skokom iz aviona. Ljudi umeju da kažu da je to samo izazivanje sudbine, ludost, pokušaj da se nekome nešto dokaže. Nijedan pravi padobranac se sa tim ne bi složio. Radi se samo o osećaju izvanredne slobode, osećaju da ste deo prirode i da je ona deo vas. Ljudi prosto nisu navikli na nesputanost, na život u kom se ne zaustavlja pred preprekama.
Kažu da su padobranci posebna vrsta ljudi. Jesu li? Kad pomislim samo da se velika većina ljudi nikada ne odvoji više od zemlje nego onoliko koliko mogu da skoče iz mesta, onda je sigurno da su padobranci posebni. Svako ko je imao san da poleti, sigurno će u životu bar jednom skočiti iz aviona padobranom. Uvek se nađe način da čovek ostvari svoj san.
“Ako veruješ da možeš da uradiš nešto ili veruješ da ne možeš, u oba slučaja si verovatno u pravu. Henri Ford“
Treba doneti odluku, pobediti sebe i svoj strah koji je prirodan i osetiti potpunu slobodu. Leteti! „Da je dobri Bog hteo da čovek ostane na zemlji, dao bi nam korenje!” Lete samo ptice i padobranci, zato i jesu posebni.
Padobranske priče
Mar 10th
Naši mali padobranci
Nikola
Najmlađi član Padobranskog kluba Nebeski Dijamant je Nikola Vučković. On je već sa 11 godina odlučio da oseti lepotu padobranstva. Reći da je neko sa 11 godina sposoban za takvu odluku, možda zvuči čudno, ali upravo je tako. Kada neko sa tako malo godina, na +40C umesto na kupanje, svojom voljom ide na aerodrom da prati obuku drugih padobranaca i da gleda skakanje, šta onda drugo reći, nego da je rođeni padobranac.
Za početak Nikola je skočio, tandem skok sa 3000m. Najveća brzina ostvarena prilikom tog skoka je bila 266km/h, a 41 sekunda provedena u slobodnom padu, šta reći…jedino slike i priloženi snimak donekle mogu da vam približe kako se osećao i kako je reagovao naš Nikola.
Pre skoka:
…
- Nikola jesi li siguran da hoćeš da skočiš?
- Jesam!
- Jesi li 100% siguran?
- 100%
…
Posle skoka:
…
- Da li bi još skakao?
- Da!
- Koliko puta još?
- Pa bar još 1000 puta!!!
…
Nikoli preostaje da do svoje 16 godine čeka svoju obuku i svoj prvi samostalni skok. Do tada će verovatno već naučiti da sam spakuje padobran, a posmatrajući druge padobrance verovatno će naučiti i sve ostalo. U međuvremenu će verovatno skočiti još koji tandem skok, ako uštedi neke pare, jer u ovom sportu svi sve plaćaju!
Marko
Verovatno se nigde u svetu prenatalni skokovi ne računaju u skokove, ali ako ih ipak računamo, onda je naš najmlađi padobranac Marko. Pre svoga rođenja, dok je još bio samo mala mrvica u stomaku, kroz telo svoje majke je osetio lepotu potpune slobode. Neke mame svojoj deci dok su u stomaku puštaju muziku, Mocarta, Baha, RNR ili šta već, idu na aroma terapije, šetnje, vožnje brodićima… Marko je slušao brujanje aviona i skakao iz istog. Padobranac u najavi! Videćemo kad bude dovoljno porastao da ima svoju knjižicu skokova, hoće li mu negde tih 5 skokova biti upisano, ali je sigurno da je negde u njegovom genetskom kodu upisan taj osećaj totalne slobode i navale pozitivnog adrenalina.
Vremenska prognoza
Mar 9th
U padobranstvu ima mnogo toga od izuzetne važnosti, što se mora naučiti i praktično primeniti. Svaki padobranac, prvo što ujutru uradi kada ustane iz kreveta je da pogleda kroz prozor, kakav je dan i može li se iskoristiti na najlepši mogući način. Na skakanje. 
Najveći neprijatelj padobranstva pored kiše je i vetar. To su stvari na koje niko od nas nikako ne može uticati. Naše je da se obavestimo na vreme o vremenu. Vremenaska prognoza je ono što se obavezno prati i u skladu sa njom se planiraju skakanja. Plavo nebo, bez oblaka i vetra je ono što se sa nestrpljenjem čeka.
Sve je moguce
Mar 9th
Ovako izgleda zastava Tajlanda
Šta je sad, pa to bitno? Pa jeste, ako od boja te zastave može da se napravi nešto ovako.
Šta je to nešto? Ako se malo bliže pogleda, izgleda ovako.
Vide se figure ljudi. Ako pogledamo sledeću fotografiju, vidimo da ti ljudi imaju neki plan.
Kada taj plan sprovedu u delo. To onda izgleda ovako.
Ovaj rekord je postavljen 08. februara, 2006. godine i velika je čast svima njima što su u tome učestvovali. Kada mi god nešto izgleda teško i neverovatno, setim se ovoga i budem srećna, jer je stvarno sve moguće.
