Dok sam studirala u Nišu, živela sam u stanu sa padobrancima iz 63. padobranske tako da sam stalno sa oduševljenjem slušala priče, zapitkivala. Nisam mogla da skačem, jer su oni bili vojni padobranci, a tu za mene nikako nije bilo mesta. Sa 25. godina sam rodila svoje prvo dete, vratila se u svoj grad i nastavila nekim mirnijim životom, ali moj san je ostao u meni da čuči i čeka.

Sa 27 i po godina sam ostala sama sa malim detetom. Opet sam nekako bila slobodna i svoja. Osetila i veliko olakšanje i breme obavaza u isto vreme. Moj san je bio jako daleko od mene. Samo sam sa čežnjom gledala u nebo. Gledala i nadala se da ću ga jednom osvojiti.

Godine koje su prošle, moju detinju želju nisu umanjile. 13. 14. 15…28. 29. 30. 31. Hm…ovo su samo brojevi, godine, dani nanizani jedan za drugim, ali ista ona želja i san o osvajanju plavetnila iznad sebe je ostala potpuno netaknuta, ništa manja, ali ni bliža ni dalja. Sve dok mi se nije ukazala prva prava prilika.

Zgrabila sam svoju šansu i samo što sam napunila 32-e, sa padobranom na leđima prvi put sam ušla u avion. Nikada se pre nisam ni vozila avionom. Moja prva vožnja avionom je za rezultat imala ispunjenje mog životnog sna. Kako se uopšte može opisati sreća i ushićenje koje obuzme čoveka koji skoro 20 godina nešto čeka i neizmerno želi?

I dalje nikada nisam sletela avionom. Postoji mala šala u vezi toga. Nije čudo što padobranci iskaču iz potpuno ispravnog aviona, kada vide ko leti te avione. Pogledaš pilota, prepadneš se živ i onda skočiš sav srećan, što “sasvim slučajno” imaš padobran sa sobom.

Po meni svaki život vredi, taman onoliko koliko snova i želja uspemo da ostvarimo tokom njega. To je ta sreća koja nas obuzme kada uspemo. Ništa nije slučajno. Sve je plod našeg rada, strpljenja, volje i želje. Nikako ne smemo odustati, pa ma šta da želimo.

Vaše je da dođete, upišete se i u dogovoru sa nastavnikom završite obuku. Potrebno je da imate više od 16 godina, a ako imate manje od 18 godina potrebna vam je saglasnost roditelja za bavljenje padobranstvom. Treba da ste zdravstveno sposobni, odnosno nastavnik će da vam zakaže lekarski pregled koji je neophodan i koji ima važnost 5 godina. Nakon završene obuke pre skoka radi se test provere vašeg znanja, koji ako uspešno uradite, možete da skočite.

Tokom cele obuke najvažnija stvar u svemu je da želite da naučite nešto novo, da sve ozbiljno shvatite i presudno u svemu je da krajnje uživate u svemu i da ostvarite još jedan svoj san.

Nekoliko prvih skokova se skače iz Cesne 182, na gurtnu (Static Line). Prilikom izvođenja ovih skokova glavna kupola padobrana je zakačena gurtnom za avion i vaše je samo da iskočite. Kada iskočite gurtna otvara padobran.

Imaćete sa sobom radio stanicu, tako da će jedan od nastavnika sa zemlje da vas usmerava (levo, desno, pravo…), vaše je samo da slušate šta vam se govori i da to uradite. Učenik će tada imati iskustvo od dve do tri sekunde slobodnog pada, dok se padobran ne otvori.

Posle skočenog prvog skoka, ostaje na vama da odlučite da li ćete da nastavite da se bavite padobranstvom, tj. sa daljom obukom do padobranske A dozvole.  Kada dobijete A dozvolu onda se može smatrati da ste završili celokupnu obuku za padobranca i da možete bezbedno samostalno skakati bez nadzora.

Prema stepenu osposobljenosti, na osnovu završene obuke padobranci mogu sticati dozvole sledećih kategorija: A, B, C i D kategorije.

Da bi padobranac stekao uslov da polaže za A dozvolu neophodno je da ispuni sledeće uslove:

1) da je izvršio minimum 25 skokova sa vežbama u skladu sa programom obuke
2) da ima pet minuta slobodnog pada u tih 25 skokova
3) da je izvršio najmanje pet skokova formacija (grupa 2) sa instruktorom padobranstva sa visine od 3000m
4) da je osposobljen za samostalno pakovanje glavne kupole

Ispit za sticanje dozvole A kategorije sastoji se iz polaganja teorijskog i praktičnog dela ispita.

Da biste ispunili sve uslove potrebne za polaganje A dozvole za padobranca potrebno je da skočite:

- 10 skokova na prinudno dejstvo u kojima se vežba odvoj od vazduhoplova,

- 10 minuta letenja u vazdušnom tunelu koji simulira slobodan pad,

- 2 skoka sa 1500 m i 2 skoka sa 2000 m u kojima se vežba stabilan slobodan pad,

-  5 skokova sa 3000 m u kojima se vežbaju zaokreti u slobodnom padu,

-  5 skokova sa instruktorom sa 3000 m u kojima se vežba održavanje nivoa sa drugim padobrancem u slobodnom padu.

Tokom obuke svaku vežbu morate ponoviti dva puta ispravno da bi se smatralo da ste usvojili znanje.

Sa povećanjem broja skokova vremenom stičete uslove za polaganje ostalih dozvola.

Ukoliko želite da se prijavite na obuku ili imate bilo kakva pitanja, možete nam poslati e-mail.
info@nebeskidijamant.com

Oblasti koje sačinjavaju padobransku obuku su:
- Vazduhoplovna pravila i propisi
- Osnove teorije skoka padobranom
- Poznavanje opreme, padobrana i vazduhoplova
- Tehika skoka padobranom
- Bezbednost i vanredni postupci

Ovo je program obuke po kome sam se ja obučavala. Trenutno ovih dana stupa na snagu novi pravilnik i novi način obuke, ali u svakom slučaju će i po novom pravilniku sve ove oblasti biti „pokrivene“.

Posle završene obuke radi se test i ako nastavnik ustanovi da ste savladali sve potrebne veštine i znanje koje je neophodno možete da skočite. Prvih desetak skokova, ponekad manje ponekad više, zavisi od čoveka do čoveka i od njegovog napredovanja, se skače na gurtnu. Prilikom izvođenja ovih skokova glavna kupola padobrana je zakačena gurtnom za avion i vaše je samo da iskočite. Kada iskočite gurtna otvara padobran.

Da bi jedan padobranski skok u opšte bio izveden neophodni su padobran, visinomer, kaciga, radio stanica i garderoba sa dugim rukavima i nogavicama. Naravno i avion, kao prevozno sredstvo do određene visine.

Svaki padobran pored glavne kupole ima i rezervnu. Rezervna kupola, kao što i samo njeno ime kaže, služi da u slučaju ako se pojavi neki problem sa glavnom kupolom, je zameni. Proces odbacivanja glavne kupole i otvaranja rezerve je nešto što se uči i vežba. Postoji posebna oblast prilikom obuke koja se zove “Bezbednost i vanredni postupci”, koju je neophodno i obavezno savladati. Svaki padobranac je dužan prema sebi i svima ostalima da ovu oblast savršeno savlada. Ukoliko se pojavi neki problem, da problem na vreme prepozna i da ga reši.

.

.

Pored glavne i rezervne kupole svaki đački padobran mora da bude obezbeđen automatom. Postoje dve vrste automata Vigil i Cypres. Prosto rečeno, automat je mali kompjuter koji na određenoj visini, tj. pri određenoj brzini sam otvara rezervni padobran ukoliko to ne učini padobranac iz nekog razloga.

Minimalna visina započinjanja procesa otvaranja glavnog padobrana za učenike padobrance iznosi 1200 metara. Najvažniji zadatak svakog padobranca u toku skoka je svest o visini na kojoj se nalazi i kasnije kada sam počne da otvara padobran, otvaranje na zadatoj visini.

Padobranstvo je zaista široka oblast, tako da sve ono što je važno ne mogu da napišem odjednom, ali zato možete da pitate sve što vas zanima. Rado ću vam odgovoriti.

Nastaviće se…

Putnik, odnosno vi ne morate voditi nikakvu brigu o skoku, niti treba da imate bilo kakvo predznanje o padobranstvu. Osnovna uputstva dobijate pre samog skoka. Sve u svemu, tokom tandem skoka, nalazite se sigurno vezani za iskusnog padobranca, tandem pilota, koji upravlja celim skokom, a na vama je da slušate njegova uputstva i da uživate.

Skok se izvodi sa visine od 3000 m, a slobodni pad je neopisiv. Nemate osećaj padanja već kao da se nalazite u bestežinskom stanju, dok u stvari padate brzinom od oko 200 km/h, ali tamo gore među oblacima to je blaženi osećaj. Tih predivnih trenutaka ćete se sećati celog života, a postoji mogućnost da skok pokažete i drugima, jer će biti snimljen od priprema za skok, preko samog skoka, pa sve do prizemljenja.

Cena tandem skoka je 180€, a ako hoćete da vaš skok bude snimljen cena snimanja je 50e.

Imamo sreću da je naš drugar Saša Jojić Jokas, koji inače radi i živi na Novom Zelandu, u Queenstown – u, gde radi kao glavni instruktor i menadžer jedne od najvećih padobranskih organizacija NZone, jedan vazdušni tunel napravio i kod nas.

Jedan dobar tunel može da košta i preko milion dolara. Mogu biti otvorenog i zatvorenog tipa. Zatvoreni su obično i veći i bolji, ali zato i mnogo skuplji i za izgradnju, ali i za korisnike.

Vazdušni tunel se koristi za obuku padobranaca, kako osnovnu, tako i naprednu. Instruktor se nalazi pored osobe koja lebdi na vazdušnoj struji i koriguje njen položaj kako bi se za što kraće vreme navikla na uslove u kojima se izvodi slobodan pad.

Za učenje slobodnog pada je daleko isplativiji od skoka iz aviona, pošto letenje traje jedan minut u kontinuitetu, a tri minuta ukupno, što je isto kao i tri skoka sa visine od 3500 metara, a instruktor je uvek tu da pomogne u korigovanju eventualnih grešaka.

10. aprila, smo bili u vazdušnom tunelu u Novom Sadu i odlično smo se proveli. Neki od đaka su prvi put osetili lepotu “slobodnog pada”.  Odlučili smo da od sada redovno posećujemo Novi Sad i ovaj vazdušni tunel. (izvor skydive Novi Sad)

Nebeski dijamant – Wind Tunnel from Ivana Momcilovic on Vimeo.

Padobranstvo po meni nije ekstremni sport. Padobranstvo je sport u kome se može doživeti jedinstven osećaj slobode. Jeste sport, ali i nije samo sport. Postoje takmičenja, osvajaju se medalje i titule, ali padobranstvo se ne trenira. Padobranstvo se živi! Oseća se jednim posebnim delom bića i čovek postaje deo njega.

Ne može se puno stvari u životu uporediti sa skokom iz aviona. Ljudi umeju da kažu da je to samo izazivanje sudbine, ludost, pokušaj da se nekome nešto dokaže. Nijedan pravi padobranac se sa tim ne bi složio. Radi se samo o osećaju izvanredne slobode, osećaju da ste deo prirode i da je ona deo vas. Ljudi prosto nisu navikli na nesputanost, na život u kom se ne zaustavlja pred preprekama.

Kažu da su padobranci posebna vrsta ljudi. Jesu li? Kad pomislim samo da se velika većina ljudi nikada ne odvoji više od zemlje nego onoliko koliko mogu da skoče iz mesta, onda je sigurno da su padobranci posebni. Svako ko je imao san da poleti, sigurno će u životu bar jednom skočiti iz aviona padobranom. Uvek se nađe način da čovek ostvari svoj san.

“Ako veruješ da možeš da uradiš nešto ili veruješ da ne možeš, u oba slučaja si verovatno u pravu. Henri Ford“

Treba doneti odluku, pobediti sebe i svoj strah koji je prirodan i osetiti potpunu slobodu. Leteti! „Da je dobri Bog hteo da čovek ostane na zemlji, dao bi nam korenje!” Lete samo ptice i padobranci, zato i jesu posebni.

.

.

.

.

.

.