Imamo sreću da je naš drugar Saša Jojić Jokas, koji inače radi i živi na Novom Zelandu, u Queenstown – u, gde radi kao glavni instruktor i menadžer jedne od najvećih padobranskih organizacija NZone, jedan vazdušni tunel napravio i kod nas.

Jedan dobar tunel može da košta i preko milion dolara. Mogu biti otvorenog i zatvorenog tipa. Zatvoreni su obično i veći i bolji, ali zato i mnogo skuplji i za izgradnju, ali i za korisnike.

Vazdušni tunel se koristi za obuku padobranaca, kako osnovnu, tako i naprednu. Instruktor se nalazi pored osobe koja lebdi na vazdušnoj struji i koriguje njen položaj kako bi se za što kraće vreme navikla na uslove u kojima se izvodi slobodan pad.

Za učenje slobodnog pada je daleko isplativiji od skoka iz aviona, pošto letenje traje jedan minut u kontinuitetu, a tri minuta ukupno, što je isto kao i tri skoka sa visine od 3500 metara, a instruktor je uvek tu da pomogne u korigovanju eventualnih grešaka.

10. aprila, smo bili u vazdušnom tunelu u Novom Sadu i odlično smo se proveli. Neki od đaka su prvi put osetili lepotu “slobodnog pada”.  Odlučili smo da od sada redovno posećujemo Novi Sad i ovaj vazdušni tunel. (izvor skydive Novi Sad)

Nebeski dijamant – Wind Tunnel from Ivana Momcilovic on Vimeo.